О књизи: 2012 / „У одређеној кући, у одређеном стану, налази се тиха остава. У том ормару је стари орман са једним вратима. Има сто година, или можда мало више. Ормарић је направљен од тамног барског храста. Он сам је снажан и огроман, као магични џин. Нико од породице се није ни сетио одакле је. Или га је купио мој деда, или деда мог деде. Сви су га звали по старом, с поштовањем и великим словом: Господине орман, а не само кабинет, како се сада каже. А само једна локална власница, мајка Драгомила, љутито је погледала у стару гардеробу…»